beats by dre cheap

Da od nule život biram, birala bih da te imam

Ne znam ni kako početi ovaj post, pišem pa brišem i tako u krug.. I nisam ponosna na činjenicu da me šokirao broj meseci otkada nisam ulazila i pisala post. Ali ne grize me savest, ni najmanje. Pre sam jako osuđivala ljude koje sam zavolela ovde, a koji su samo prestali da pišu i otišli kao da im ovo nikada ništa nije značilo. I postala sam jedna od njih. Dobra stvar u tome je što sam i shvatila da ti ne trebaju reči, svakondnevni romani i inspiracija da bi nekome dokazao ljubav. Sasvim je okej voleti, a nemati želju to zapisati ili vrisnuti celom svetu. Dovoljno je samo da eto.. voliš. Bez ikakve reči. Ja dugo nisam tebi, moja ljubavi, zahvalila na svemu što mi pružaš. I ne govorim o materijalnim stvarima. Govorim o tome kada mi daš da ja "vozim", kada me teraš da uzmem taj zadnji čips ili smoki ili bilo šta drugo što ostane dok gledamo film. Govorim o radosti u duši kada me stisneš uz sebe i ljubiš i štipaš za obraze i govoriš mi da sam lepa ili da sijam. Govorim o otvaranju vrata jer znaš da sam u svađi sa njima ili sam prosto kilava O:). O svakoj lizalici, bananici, ugađanju i mom razmaženju. Nismo uvek skladni. I jako me ljuti ponekada tvoja razdražljivost, neupornost, lenjost, dizanje ruke od fakulteta jer ti to nije primarni cilj u životu kao na primer meni. I ljute me tvoje depresivne izjave kada ti se čini da je ceo svet protiv tebe i da ti ništa ne ide. I ljuta sam sama na sebe jer eto, kako da pomognem? Šta da kažem? Je li dovoljno skupiti se uz tebe, grliti te ili samo reći ne lupetaj, nemoj tako da misliš? Valjda je u tome i stvar. Kada voliš nečija tuga je i tvoja. Nečija radost je i tvoja radost. I možda je i sebično zatražiti samo radost od nekog bića i konstantnu sreću.. Zato se ja strpim i čekam da uvidiš koliko je život zaista lep i koliko je zapravo nevažno koga ćeš učiniti ponosnim i šta ćeš učiniti zbog nekoga, sve dok si ti sam sebi ispunio želje i snove i sve ono o čemu si maštao i o čemu ćeš maštati. Ljudi dođu, prođu, sam sebi zauvek ostaješ, a ostaješ i meni :). Zato jedino želim da budeš srećan u životu bilo šta da si uradio, zbog sebe i za sebe. Ovaj post je apsolutno random i samo razbacane misli i osećaji i apsolutno je lep osećaj nakon toliko vremena izbaciti sve na ovaj virtuelni papir. Nas čeka još mnogo šetnji gradom, još mnogo poljubaca, putovanja, zajedničkih uspomena. Još mnogo i prepirki, osećaja bespomoćnosti i nesuglasica. Ali ne blediš. Ni jedne jedine sekunde. Uvek si tu sa leve strane i uvek ćeš biti moj neko. I uvek ćeš biti neko po kome će me i drugi ljudi pamtiti. ♡

Jedna ljubav, jedna sudbina.
http://tothemoon.blogger.ba
20/01/2018 14:51