Sreli su se toga dana, tog 25.02. nakon dosta vremena. Prišla je i rekla samo ”ćao”, bila je isuviše ponosna i povređena za nešto više. Te večeri sve oko nje je stalo. Gledala ga je, iako su joj se ti pogledi činili predugim, nastavljala je.. Na trenutak, pogledala ga je i zagledala mu se u oči, i videla istu budalu kao pre koju, se čini, još voli.
Nakon te večeri, dugo sam razmišljala, pronalazila se u raznim pesmama, uglavnom tužnim, dugim citatima.. nastavila je agoniju koja je, čini se, pre toga nestala. Znala sam da ne može sve ostati na tome. I nije..
03.03., nakon sedam meseci ponovo sam osetila njegove usne. Ponovo sam osetila najjači zagrljaj. Ponovo sam osetila sreći, nakon toliko vremena, srce mi je ponovo kucalo u ritmu njegovog imena.. Znaš, mili, mi žene smo takve.. Kada volimo, volimo do srži. Svaka greška je naša. Sve opraštamo. Za svaku sitnicu se ljutimo.
03.12., gle’, već devet najlepših, naših meseci. Volim te, Bog zna, najviše. Nikada mi neće biti mrsko da kažem ni tebi, niti bilo kome drugom, koliko te volim i koliko mi značiš. Sresti tebe, bila je moja najdraža slučajnost. Toliko puta sam pogledala u tvoje oči i videla našu budućnost. Našu kućicu, ćerkicu i dva sinčića. Živim za te dane.
Privlači me sve što radiš, svaki pogled, svaka reč, pokret, dodir, zagrljaj, poljubac.. sve se to polako slaže u meni i svaki put kad smo zajedno telo mi se ispuni nekom nežnošću i radošću za kakvu nisam ni znala da postoji. I gledam kako te gledaju. Sva ponosna. Jer oni gledaju u tebe, a vide samo kako ti gledaš mene. Hvala ti što umeš da voliš jednu devojku.
VOLIM TE ZAUVEK.
Neka potraje još dugo, dugo.. Recimo do zauvijeek. Hoće li ti biti malo? Ma, znam da hoće, ali šta ćeš.. Zadovolji se 😀 hahaha
Ljuuubim te :**
Hahahah, hvala draga, a jeste maloo 🙁
Ljubiiim :***