Često me uhvate oni momenti gde samo sedim i razmišljam.
Razmišljam o svemu što imam. O svenu uopšteno.
I onda zapravo shvatim koliko sam srećna u životu.
Koliko nemam razloga da se žalim na njega.
Koliko trebam da uživam u njemu.
[IMG]http://i45.tinypic.com/124y828.jpg[/IMG]
Kao i u svakoj porodici i u mojoj ima i dobrih i loših dana.
Tmurnih, sivih i oblaćnih, kao i vedrih, pozitivnih i šarenih.
Najvažniji su deo mog života.
Majka – jedini pravi prijatelj. Jedina koja će uvek da bude tu uz mene i koja će uvek da mi da podršku i utehu. Jedina koja me bez sumnje voli više od svega.
Otac – kao i svaki, zaštitnički nastrojen prema svojoj ćerki.
Brat – onaj koji će uvek da me brani. Sa kim ću danima da se tučem, a uveče ću da ga izljubim za laku noć. Ume da bude kreten, ali on je moj šuntavko bez koga ne bih mogla.
Sestra – prava najbolja drugarica. Često se pokačimo, ali to je na 2 minuta. Za 5 minuta jedna od nas dve dođe i ponaša se kao da ništa nije ni bilo. Ona kojoj uvek kradem slatkiše i pare, koja je tu uz mene, bez obzira na sve.
Moj su smisao.
[IMG]http://i50.tinypic.com/rap3y9.jpg[/IMG]
[IMG]http://i45.tinypic.com/zxnokh.jpg[/IMG]
Svako ima bar jednog pravog prijatelja, bilo to druga ili drugaricu. Ja ću moje dve ćurke da zovem sestre, jer kao i da jesu. ( s’ tim što plavuša i jeste, stvarno 🙂 )
Bez obzira na sve prepirke, svađe, odvajanja.. stalno ću znati da ste uvek bile tu uz mene.
Bilo je njih koji su videli ono najbolje u meni i otišli. A bilo je i onih koji su videli i ono najgore, pa ostali.
Hvala vam.
Ne sećam se svih dana provedenih sa vama, sećam se momenata. Onih najluđih, sa najviše smeha.. onih najlepših.
Sve je mnogo zabavnije uz vas.
Milion sećanja, hiljade šali, stotine tajni.
[IMG]http://i48.tinypic.com/25g9noh.jpg[/IMG]
[IMG]http://i49.tinypic.com/2qd73g3.jpg[/IMG]
A šta mi je on? Šta mi nije..
Smisao, uteha, inspiracija, motiv, sreća, tuga, suze, dobro jutro i laku noć.. ljubav.
Kad je on tu meni je sve savršeno.
Moja želja je da ostanem njegova, zauvek.
Jer, ipak, njegov osmeh je jedna od najlepših stvari na svetu.
Dovoljno je samo biti pored njega.
Nije potreban ni dodir, ni poljubac, ni zagrljaj.. već samo osećanje koje imamo i on i ja kada smo zajedno.. a i kada smo razdvojeni.
Dovoljan je osećaj koji struji kroz naša tela. Splet sreće, ljubavi i želje da tako ostane, da se ne razdvajamo.
Kad bi se ljubav merila u kapima kiše, ona bi morala da pada godinama da bih ti pokazala bar približno koliko te volim.
Hajde da odemo negde, samo ti i ja. Ti i ja, fotoaparat za jednokratnu upotrebu i pun kofer snova.
Hajde da provodimo noći ćuteći, a dane nadoknađujući rečima, menjajući tišinu za njih.
Pa da se ljubimo i grlimo, onako previše, pa da stranci prevrću očima kad nas ugledaju, i da nam svi zavide.
I da se volimo, kao da sutra ne postoji.
Ne znam šta još možemo.. ma imamo na raspolaganju svo vreme ovog sveta.
Imamo jedno drugo.
A šta nam drugo treba?
A bogastvo se ne meri nikakvom merom jer ne postoji.
Meri se veličinom ljubavi koju ti daju ljudi oko sebe.
