Da se ja pitam, sad bismo ležali u mraku, smejali se uspomenama, pa bismo dugo ćutali skupljeni jedno uz drugo.. I negde između isprepletenih prstiju, provukle bi se i one dve reči koje bi sve popravile, ti bi se okrenuo prema meni, privukao me sebi i poklonio mi najnežniji poljubac na svetu.
Onda bismo kao po običaju nastavili sa koškanjem. Razmenili po koji nežan dodir i prepustili se u strasti. Heeeeee.. toliko je lako voleti te trenutke dok sam sklupčana uz tebe u tvojoj sobi. Pa mi je sve divno, i tišina i buka.. niko nam ništa ne može. Tad naša ljubav dostigne svoje granice koje se nižu do beskonačnosti i pusti da trajemo.. i trajemo..
[IMG]http://i57.tinypic.com/xnyk1u.gif[/IMG]