Idemo polako u susret našem trećem. I možda i nećemo da se vidimo jer spremamo ove glupave ispite, ali ja te osetim čim zatvorim oči. Osetim onaj tvoj poljubac u kosu i zagrljaj s leđa, i koža mi se čak i tada naježi kao onda kada počneš da mi šapućeš nešto tiho.. najtiše.
Onih groznih nekoliko dana nikada nećemo da zaboravimo.. Ja bar zasigurno neću. Ali isto tako nikada, baš nikada neću da zaboravim kolika si mi podrška i potpora bio suočavajući se sa problemom kao veliki momak, kao muškarac. Ja stvarno verujem da je to samo učvrstilo ovo naše malo carstvo koje imamo. I još čvršće verujem da ništa ne može da ga sruši.
Ti si još uvek izvor svih mojih želja i glavni razlog mog postojanja.
Volim te
