❤

Divno je buditi se već 52 meseca znajući da te na telefonu uvek čeka poruka za dobro jutro ili da ustaneš pobogu više jer je tamo nekome dosadno bez tebe. I još divnije je što je svaka sitna navika sa tom osobom nezamenljiva i toliko draga da ne želiš nikada da se odvikneš. Ne želiš da se odvikneš ni od njega, njegovog mirisa, vrata, naručja i jastuka. Toliko duboko je ušao pod kožu da Boga pitaš je li to uopšte normalno. Jer ti ne mariš ni za šta. Ni za ostale ljude, ni za ceo svet.. dok ga gledaš kako se budi i osmehuje se jer shvata da si ti još uvek tu. I da nisi ni odlazila. I da nikada, baš nikada i nećeš otići.