Kada samo ležite sa čančićima sladoleda i gledate Sunđer Boba i još uvek se zakikoćete na neke tako dečije fore. Ili jednostavno mirišeš i ljubiš njegovu kosu dok se naslanja na tvoje grudi, a ti samo imaš želju da se ne pomera iz tog položaja, nikada. Ili možda kada delite naćose, a kada ostane malo on kaže ”ne mogu ja više”, samo da bi ti pojela ta poslednja dva zalogaja. Kada se prepirete koji CD da pustite dok se vozite, a zapravo to uvek bude onaj koji ti želiš. Kada ste jedno drugome podrška i potpora i u uspesima, i u padovima.. da delite i osmehe i tugu. Kada ti njemu kupiš čokoladicu, a on tebi lizalice. I kada ti kaže ”moram da i kažem nešto vrlo važno..”, a ti nastaviš mankupski ”voliš me..”, dok te on, smejući se, privlači u zagrljaj.
Koliko je zapravo potrebnu za sreću? Evo ne znam.. 🙂
[IMG]http://i59.tinypic.com/15zr0ra.jpg[/IMG]
