Ranije bih težila ka savršenosti, vodila računa da sve bude sklopljeno, sastavljeno, izjednačeno, u krajnju ruku monotono.. Jer savršenost jeste monotona i nema ukusa. Zato više nisam ta devojka. Savršenost na ovom svetu, bar u ovom životu, ne postoji. I ne treba da postoji. Moj -savršeni- momak ima nedostataka. Greške su ono što drži odnos na čvrstim nogama. I greške se sastoje od ljubavi prema nečijim nesavršenostima.
Svako ponaosob bira ljubav kakvu želi u životu živeti. Ja biram stvarnost. Ja biram spontanost, pustolovine, svađe oko gluposti, hirovita takmičenja i istraživanje tog bića sa kojim si dugi niz godina, a opet nisi uspela sve da otkriješ i razumeš. Biram savršenost u trenucima kada se ponašate, kada mirišete na ljubav. Sklupčani razgovarajući do kasno u noć. I one slatke nesavršenosti kada se probudiš jer ti je uzeo celo ćebe.
Moj princ je onaj koji je uz mene i kada sam loše i kada sam sama sebi ružna i kada svoju sreću mogu podeliti sa njim. Onaj pokraj kojeg mogu biti i nespretna, luda, spontana i vesela. A ja ću onda biti njegova princeza koja će biti uz njega i kada hrče i kada se ljuti, nervira, tuguje, i kada se posvađamo i pomirimo.
To je moja savršenost. Moja ljubav za ceo život.
